Spoljno finansiranje i interno finansiranje preduzeća: vrste, klasifikacija i karakteristike

2024 Autor: Howard Calhoun | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-12-17 10:20

U procesu analize odluka vezanih za strukturu kapitala, čelnici kompanije operišu sa konceptima kao što su interni i eksterni izvori finansiranja preduzeća.

Ove kategorije ulaznih sredstava su relevantne za skoro svaku organizaciju. U zavisnosti od obima njene delatnosti, eksterno i unutrašnje finansiranje se koriste u različitim omjerima. Ponekad je dovoljno privući prilično male iznose od investitora i kreditora, u drugim slučajevima lavovski dio kapitala kompanije čine pozajmljena sredstva. Ovaj članak će opisati glavne eksterne i interne izvore finansiranja poslovanja. Dodatno će biti date njihove karakteristike i primjeri, a istaknute su prednosti i nedostaci.

Šta je vanjsko i domaće finansiranje?

Domaće finansiranje se zovesamoizdržavanje svih troškova za razvoj preduzeća (prilikom korišćenja sopstvenih prihoda). Izvori takvog prihoda mogu biti:

• Neto dobit ostvarena kao rezultat obavljanja finansijskih i ekonomskih aktivnosti.
• Uštede amortizacije.
• Računi plativi.
• Rezervirajte sredstva.
• Sredstva izdvojena za buduće troškove.
• Odgođeni prihod.

Primjer internog finansiranja je ulaganje dobiti u nabavku dodatne opreme, izgradnju nove zgrade, radionice ili druge zgrade.

Spoljno finansiranje uključuje korišćenje sredstava dobijenih izvan kompanije.

Mogu ih obezbijediti osnivači, građani, država, finansijske i kreditne organizacije ili nefinansijske kompanije. Ključ uspešnog poslovanja preduzeća, njegovog razvoja i konkurentnosti leži u pravilnoj i efikasnoj kombinaciji internih i eksternih izvora finansiranja. Odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava zavisi od oblasti delatnosti kompanije, njene veličine i strateških planova.

Vrste finansiranja

Osim što su podijeljeni u dvije glavne grupe, unutrašnji i eksterni izvori finansiranja su detaljnije klasifikovani.

Domaći:

• Zbog neto dobiti.
• Troškovi amortizacije.
• Prodaja besplatne imovine.
• Prihod odnekretnina za iznajmljivanje.

Spoljni:

• Investiciona sredstva.
• Krediti (zajmovi, lizing, mjenice).

U praksi se najčešće koristi mješoviti sistem: eksterno i interno finansiranje poslovanja.

Šta je domaće finansiranje?

Danas se same kompanije bave distribucijom dobiti, čiji iznos direktno zavisi od toga koliko je profitabilno poslovanje i koliko je efikasna politika dividendi.

Na osnovu činjenice da su menadžeri zainteresovani za što racionalnije korišćenje sredstava kojima raspolažu, oni se staraju da se uzmu u obzir najvažniji faktori:

• Planovi za dalji razvoj kompanije su realizovani.
• Praćeni su interesi vlasnika, zaposlenih, investitora.

Uspješnom raspodjelom finansija i širenjem obima poslovnih aktivnosti kompanije smanjuje se potreba za dodatnim finansiranjem. Ovo pokazuje odnos koji karakteriše interne i eksterne izvore finansiranja.

Cilj većine vlasnika preduzeća je smanjenje troškova i povećanje profita, bez obzira na vrstu sredstava koja se koriste.

Pozitivni i negativni aspekti korištenja vlastitih finansijskih sredstava

Spoljno finansiranje i interno finansiranje, kao i njihova efikasnost, karakteriše koliko je zgodno i isplativo za menadžere da koristeove vrste gotovine.

Neosporna prednost internog finansiranja je, naravno, odsustvo potrebe za plaćanjem troškova prikupljanja kapitala izvana. Od velike važnosti je i sposobnost vlasnika da zadrže kontrolu nad kompanijom.

Među nedostacima koji su svojstveni domaćem finansiranju, najznačajniji je nemogućnost njegove praktične primjene. Primjer je nesolventnost poništavanja sredstava. One su skoro potpuno izgubile na značaju usled ukupnog smanjenja stopa amortizacije kod većine domaćih preduzeća (u industrijskom sektoru). Njihovi iznosi ne mogu se koristiti za kupovinu novih osnovnih sredstava. Ni uvođenje ubrzane amortizacije ne spašava situaciju, jer se ne može primijeniti na opremu koja sada postoji.

Šta se krije pod pojmom "spoljni izvori finansiranja"?

Uz nedostatak sopstvenih sredstava, poslovni lideri su primorani da pribegnu zaduživanju ili investicionom finansiranju.

Zajedno sa očiglednim prednostima ovog pristupa (mogućnost povećanja obima poslovanja ili razvoja novih tržišnih područja), postoji potreba za vraćanjem pozajmljenih sredstava i isplatom dividende investitorima.

Potraga za stranim investitorima često postaje "žila za spasavanje" za mnoga preduzeća. Međutim, povećanjem udjela ovakvih investicija značajno se smanjuje mogućnost kontrole od strane vlasnika preduzeća.

Kredit i njegove specifičnosti

Krediti kao instrument eksternog finansiranja postaju najpristupačniji izlaz za vlasnike kompanije ako se interni izvori ispostavi da su nesolventni. Eksterno finansiranje budžeta firme trebalo bi da bude dovoljno za povećanje obima proizvodnje, kao i za povraćaj prikupljenih sredstava uz obračunate kamate i dividende.

Kredit je novčani iznos koji zajmodavac daje zajmoprimcu uz uslov vraćanja izdatog novca i ugovorenog procenta za pravo korištenja ove usluge.

Osobenosti korišćenja kreditnih sredstava za finansiranje preduzeća

Prednosti kredita:

• Specifičnost kreditnog oblika finansiranja je relativna nezavisnost zajmoprimca u pogledu primene iznosa koji su mu izdati (odsustvo dodatnih uslova).
• Često, da bi dobio kredit, vlasnik firme se obraća banci koja opslužuje određenu kompaniju, pa je proces razmatranja zahtjeva i izdavanja sredstava prilično brz.

Nedostaci privlačenja kredita:

• Prilično često, zajam se izdaje preduzeću na kratak period (do tri godine). Ako je strategija firme stvaranje dugoročne dobiti, pritisak na kreditne obaveze postaje prevelik.
• Za primanje sredstava na kredit, kompanija moraobezbijedite depozit u visini željenog iznosa.
• Ponekad je uslov za kredit obaveza banke da otvori račun, što nije uvijek od koristi za kompaniju.

I eksterni i interni izvori finansiranja poslovanja treba da se koriste što racionalnije i primjerenije, jer od toga zavisi nivo profitabilnosti preduzeća i njegove atraktivnosti za investitore.

Leasing: definicija, uslovi i karakteristike

Lizing je kompleks različitih oblika preduzetničkih tehnika koje su korisne za davaoca lizinga i zakupca, jer omogućavaju prvom da proširi granice delatnosti, a drugom da ažurira sastav osnovnih sredstava.

Uslovi ugovora o lizingu su liberalniji od kreditiranja, jer omogućavaju vlasniku preduzeća da računa na odloženo plaćanje i implementira veliki projekat bez velikih finansijskih ulaganja.

Lizing ne utiče na ravnotežu sopstvenih i pozajmljenih sredstava, odnosno ne narušava odnos koji karakteriše eksterno/interno finansiranje preduzeća. Iz tog razloga, to ne predstavlja smetnju za dobijanje kredita.

Zanimljivo je da prilikom kupovine opreme pod uslovima ugovora o lizingu, kompanija ima pravo da je ne stavi u bilans stanja tokom celog perioda trajanja dokumenta. Tako menadžer ima priliku da uštedi na porezima jer se imovina ne povećava.

Zaključak

Spoljno finansiranje i domaće finansiranjepreduzeća uključuje korištenje vlastitih prihoda ili podizanje pozajmljenih sredstava od zajmodavaca, partnera i investitora.

Za uspešno poslovanje kompanije od velike je važnosti održavanje optimalnog odnosa ovih vidova finansiranja, kao i racionalno i opravdano trošenje svih resursa.